Razlika između serifnih i sans-serifnih fontova
Kada grafički dizajner koncipira izgled bilo kog dizajna, postoji pregršt elemenata na koje mora da pazi i koje mora da izabere. U tom procesu, jedan od jako značajnih faktora jeste odabir fonta kojim će biti ispisan tekst unutar vizuelnog identiteta nekog brenda. Da bi taj odabir bio kvalitetan, dizajneru je potrebno dobro poznavanje tipografije.
Tipografija se bavi izgledom slova i njihovim slaganjem, što je važan posao još od početka razvitka štampe. U današnje vreme veoma razvijene digitalne tehnologije, kreativno izražavanje kroz tipografiju je sve jednostavnije i šire. Kvalitetna tipografija je izuzetno važna jer je vrlo čest slučaj da će publika odabrani font i njegov izgled povezivati sa određenim brendom. Isto tako, dobrom tipografijom se može istaći deo teksta koji dizajner želi da se pročita ili primeti, što je jako važno u promociji sadržaja.
Ostaje da odgovorimo na pitanje: koji font izabrati?
Što se tiče kategorizacije u tipografiji, među najvažnijim grupama fontova jesu dve grupe – serifni i sans-serifni fontovi. Kao što njihov naziv govori, njihova glavna razlika jeste u (ne)prisustvu serifa, odnosno ukrasa na slovima. Uprošćeno, serifi su produžeci na kraju linija slova koji naglašavaju i ukrašavaju slovo. Uglavnom se serifni fontovi češće sreću u štampanom tekstu, dok su sans-serifni fontovi čitljiviji na ekranima.
Dakle, serifni fontovi su oni koji na slovima sadrže serifne ukrase i najčešće se koriste u štampanim knjigama i novinama, gde su prisutni dugi tekstovi ispisani vrlo sitnim slovima, najčešće veličinom 9.5pt. Kod ovako male veličine slova, izbor je serifni font jer se lakše prepoznaje razlika između slova, te je i tok čitanja dosta lakši. Trenutno najpoznatiji među ovim fontovima je Times New Roman, a često se koriste i Georgia, Cambria itd. Ovi fontovi se upotrebljavaju kako bi se naglasila prefinjenost pisanog sadržaja i profesionalnost onog ko piše.
Kako je „sans” francuska reč koja znači „bez”, naziv sans-serifnih fontova nam govori da oni nemaju prethodno navedene ukrase. Kada su tek nastali, ovi fontovi su smatrani ružnim, smešnim i neprirodnim, a sada su najkorišćeniji fontovi u elektronski kucanim tekstovima. Nepostojanje ukrasa i preciznije razlike između slova omogućava da se sans-serifni fontovi mnogo lakše čitaju na ekranima koji emituju svetlost. Prvi ovakav font nastao početkom 20. veka jeste Futura, koja je kasnije postala vrlo popularna, dok su neki od trenutno najpopularnijih Arial, Helvetica i Tahoma. Iako su u početku smatrani nepriličnim, sans-serifni fontovi danas odišu modernošću. Vrlo su minimalistični, što ih čini pogodnim za kratke tekstove, kao i tekstove za decu.
Iako bi se na prvi pogled reklo da je razlika između ovih fontova minimalna, iz njihovih različitih upotreba vidljivo je da odišu različitim energijama i da odaju različite utiske. Ovo pokazuje da je radi lakšeg i kvalitetnijeg toka čitanja važno učiniti dobar tipografski izbor.
Da li znaš da boje mogu uticati na ljude? Pročitaj više o Psihologiji boja!