Mentalno zdravlje i grafički dizajn
Mentalno zdravlje, odnosno briga o njemu, velika je i bitna tema u čitavom današnjem svetu. Siromašni i bogati, stari i mladi – sa izazovima na planu očuvanja mentalnog zdravlja mogu se susresti svi. Iako se u javnosti, kako i treba, sve više priča o ovoj problematici, čini mi se da je predstavljeni problem više prepoznat u drugim profesijama, nego što je u našoj industriji.
Navešćemo neke od situacija koje mogu da naruše mentalno zdravlje grafičkih dizajnera, i daćemo vam korisne savete kako nastupanje takvih scenarija možete sprečiti, odnosno, ukoliko nastupe, kako ih možete prevazići.
Burnout
Svima se nekad „isprazni rezervoar“. Previše zadataka, previše odgovornosti, previše obaveza – PREVIŠE SVEGA.
Odjednom, više ne uživate ni u čemu. Radite na nekakvom stendbaju (standby). Posao u kome ste nekada uživali, sada odrađujete. Svaka sitnica postaje lavina.
Kada se suočite sa burnout-om, prvo se odmorite. Bitno je da nađete vremena za sebe. Isključite se iz svega što vas pritiska i stvara vam stres. To će nekada zahtevati određena žrtvovanja, ali morate prioritizovati svoje zdravlje.
Počnite da radite ono što vas čini srećnima. Naučite da ponovo uživate.
Ne dajite se previše poslu, ostavite deo i za sebe.
Kreativna blokada
Prišunja se kada se najmanje nadamo. I odbija da ode, kao nenajavljeni rođak. Obično nam sugeriše da imamo premalo, ili previše ideja.
Odmaknite se od stola i zadatka koji vam zadaje kreativnu blokadu. Pustite mozak da razmišlja o sporednim stvarima i da se „produva“. Nakon dan-dva, kada se „umne cevi otpuše“, i kreativni sokovi ponovo počnu da teku, matiraćete problem jednim potezom.
Odbijanje i kritikovanje
Niko ne voli kada nešto u šta smo uložili trud i rad (a možda i prevazišli kreativnu blokadu) bude odbijeno i iskritikovano. Većina lidera, menadžera, klijenata prilikom davanja feedback-a fokusira se samo na negativne stvari u vezi sa našim radom, umesto da nam daju konstruktivnu kritiku. Nakon toga se osećamo demotivisano, ponekad čak i prazno, bezvredno.
Upoznajte sebe. Saznajte kakav način komunikacije vam prija, i iskomunicirajte to drugima. Pazite, vi druge ljude ne možete lako da promenite, što ne znači da ih ja time oslobađam krivice. Ono na šta sigurno možete da utičete i što možete promeniti, jeste vi sami i vaš pristup problemu. Shvatite šta vam odgovara, a šta ne, i postavite granicu. Kada menadžer vidi da ste produktivniji nakon što vam pruži konstruktivnu kritiku, možda će promeniti svoj pristup ubuduće.
Hm, ljudi se ipak i menjaju?
Izolovanost na radnom mestu
Osećate da se ne uklapate. Ni sa kim niste stupili u neki prisniji odnos. Ljudi pored vas prolaze. Pozdravljate se sa njima, ali ništa više od toga.
Nemate sa kim da odete na pauzu, čak ni da izogovarate šefa.
Vremenom, više vam se ne dolazi na posao. Iako vam se sam posao i dopada, ne provodi vam se vreme tamo gde se osećate kao stranac.
Ljudi su i dalje socijalna bića, iako od te činjenice konstantno bežimo „u naručje“ tehnologije. Potreban nam je ljudski kontakt. Ne osećajte se loše ako vam je potrebna potvrda drugih. Svako hoće da bude prihvaćen.
Moj savet vama ovde je samoinicijativa. Opet, vi pokušajte da načinite prvi korak. Vama ne odgovara situacija i vi morate da je promenite. Ljudi su druželjubivi, posebno na radnom mestu. Neće vas odbiti, a vi ćete polako početi da upoznajete svoje kolege i videćete ko vam najviše godi.
Overthinking
Predstavlja preterano razmišljanje o stvarima nad kojima nemamo kontrolu. Obično je praćen raznim scenarijima koji se odvijaju u našoj glavi, a koje ni Marvelov Doctor Strange ne bi mogao da zamisli. Sve to nam stvara nervozu, stres i nesigurnost.
Kada nam je dodeljen zadatak od menadžera ili klijenta, na primer, tada previše promatramo da li smo ispunili sve njihove zahteve, i da li smo pogodili baš ono što su oni zamislili. Tada obično samo suvišno zabrljamo zadatak, umesto da sačekamo da dobijemo povratne informacije. Istina je ta da ne možemo da znamo šta menadžer ili klijent tačno imaju na umu, i da treba da prihvatimo da se zadatak nekada ne može savršeno uraditi. Umesto da „lupamo glavu“ težeći tom savršenstvu na svoju ruku, možda je bolje da naprosto organizujemo dodatne sastanke kako bismo svoj rad doveli u sklad sa zamislima menadžera, odnosno klijenta.
Najbolje bi bilo da overthinking i misli koje s njim dolaze odmah zaustavite. Zaustaviti ih sve odjednom neće biti moguće – ne idite u ekstrem, već idite korak po korak. Jedan dan recite sebi: „Danas ću obuzdati jednu ovakvu misao!“ Kada u tome uspete, a uspećete, pohvalite sebe i počastite se nečim. Moramo da slavimo svoje uspehe, i male i velike. Posle par dana, pokušajte dve misli da zaustavite. Postepeno napredujte i vremenom će takvh misli biti sve manje.
Drugi savet jeste da samo pustite te misli da prođu. Ne negirajte ih, prihvatite da one postoje, ali pustite ih da prođu prirodno, a vi nastavite sa svojim životom.
Treći savet je da se fokusirate na pozitivne od tih misli. Međutim, obzirom da overthinking sa sobom nosi uglavnom negativne misli, može biti teže da se dođe do onih pozitivnih, ali vredi pokušati.
Shvatite da određene situacije prosto ne možete da kontrolišete. Desiće se šta će se desiti. I najčešće neće biti ni hiljaditi deo toliko loše kao u vašoj glavi. Nekad smo sami sebi najveći neprijatelj.
Work-Life balans
Dajete sve od sebe i očekujete još više. Želite da svaki vaš zadatak obavite besprekorno, bez ijedne jedine greške. Nosite posao kući, čak i kada se to od vas ne traži. Vremenom rastu frustracija i stres. Ali zašto? Pa vi ste tako oduvek radili. U čemu je problem?
Mozak kaže „ne“. Izdvojio je 8 sati za posao i sada hoće da radi druge stvari.
Morate da postavite jasnu granicu između poslovnog i privatnog života. U suprotnom, zapostavićete sebe, porodicu i prijatelje. Znam da volite svoj posao i da je teško da ga se okanete kada ste jako dobri u njemu. Želite da stalno budete na vrhuncu, ali nekada to nije potrebno. Često dovoljno dobro jeste mnogo više nego zadovoljavajuće. Čak je savršeno.
Ne brinite
Ovo može da se desi bilo kome. Niste jedini u ovoj borbi. Nemojte da nipodaštavate svoja osećanja, već ih prihvatite. Umesto da kritikujete, razumite sebe. Samo tada ćete sebi pomoći, i krenućete sigurnim putem rešavanja ma kakvog problema.
Ako imate savete za druge grafičke dizajnere kako da prevaziđu ove poteškoće, pišite nam, a mi ćemo to rado podeliti sa njima.