Probni zadatak na intervjuu za posao – da ili ne?
Koliko puta ste čuli ili se lično susreli sa probnim zadatkom na intervjuu za posao? Prođete prvi ili drugi krug selekcije, i taman kad očekujete rukovanje uz reči „Dobro došli“, na mejl vam bude poslat zadatak koji mora da bude urađen u određenom roku.
Ako se niste ranije susreli sa tim, takav potez mogao bi da vas šokira i da vam stvori veliki pritisak, čak i ljutnju. Smatrali biste da su radna biografija i portfolio radova dovoljni da neko stekne uvid u vaše individualne karakteristike i radne sposobnosti. U nastavku ćemo sagledati šta stoji iza ovakvog zahteva i da li je on opravdan ili ne. Naravno, daćemo vam i određene smernice koje će vam pomoći da odlučite da li da prihvatite ovakav zahtev ili ne.
Zašto da? Postoji mnogo razloga, ali da bismo u obzir uzeli obe strane medalje, ispitivaćemo problematiku iz oba ugla.
Ljudski resursi – ah, ta mitska bića! Čuvari prolaza između pakla biroa rada i raja zaposlenosti! Šta ih to navodi da nemaju poverenja u naše prethodno iskustvo pa imaju potrebu da nas dodatno testiraju?
Kao prvo, složićete se da postoji velika razlika između teorije i prakse, te se potencijalni poslodavac, kako bi se definitivno uverio u činjenicu da smo most ove razlike uspešno prešli, može odlučiti da tu činjenicu proveri kroz kvalitetno urađen probni zadatak. Dalje, ono što piše, nije uvek tako bajno u stvarnosti – svi koji su ikada „ulepšavali“ svoj CV, a ima nas, to znaju. Zatim, neke kompanije po prvi put zapošljavaju grafičkog dizajnera, te nemaju dovoljno znanja da procene da li su priloženi radovi delo Mikelanđela Buonarotija, odnosno Paje Jovanovića. Takođe, tu su i određene veštine koje se ne vide iz vašeg portfolija, a koje su bitne potencijalnom poslodavcu, te probni zadatak služi da pokaže da ih posedujete.
Zaključak
Ljudski resursi dodeljuju probni zadatak kada:
● žele da uvide kako radite pod pritiskom i da li poštujete rokove;
● žele da saznaju koliko ste odgovorni i zaista zainteresovani za rad u kompaniji;
● ne mogu da odluče između užeg kruga kandidata.
Šta pozitivno grafički dizajneri dobijaju od probnog zadatka?
Počećemo od toga da dodatnih radova nikada nije dosta, tako da, nezavisno od toga da li dobijete posao ili ne, svakako ćete obogatiti svoj portfolio. Takođe, spoznaćete svoje granice, odnosno kako radite pod pritiskom i sa zadatim rokom, što će vam biti dragoceno iskustvo prilikom sledećeg razgovora za posao ili predlaganja roka za svoj rad klijentu. Za kraj, možete dobiti povratne informacije o svom radu koje će vam biti od velike koristi za budući rad.
Zaključak
Grafički dizajneri treba da prihvate probni zadatak zato što:
● imaju priliku da obogate svoj portfolio;
● će upoznati sebe i svoje granice;
● će naučiti da rade pod pritiskom i za kratko vreme ispune zahteve;
● mogu dobiti feedback značajan za nastavak rada.
Zašto ne? Zašto ljudski resursi ne bi trebalo da dodeljuju probni zadatak? Kao prvo, time ne odaju utisak da su zahtevni i da možda nepotrebno komplikuju proces selekcije. Još važnije, pokazaće da imaju dovoljno veština da prepoznaju pravog kandidata na osnovu samog razgovora za posao. Takođe, pokazaće da tačno znaju kakvog kandidata traže. Na kraju, sve ovo će dovesti do izrazito povoljnog employer branding-a za datu kompaniju.
Zaključak
Ljudski resursi ne treba da dodeljuju probni zadatak kako bi:
● pokazali da su dobro definisali profil idealnog kandidata;
● pokazali da poznaju profesiju grafičkog dizajnera i da umeju da procene dobar portfolio;
● odavali ozbiljnost, sigurnost i pouzdanost;
● pozitivno uticali na sveukupan employer branding kompanije putem nezahtevnog procesa selekcije.
Zašto grafički dizajneri ne treba da prihvate probni zadatak? Prvo, ne isplati se uložiti vreme i trud u nešto što neće biti plaćeno i što ne garantuje zaposlenje. Zatim, ako se to ponovi na nekoliko intervjua, složićete se, može biti veoma naporno i frustrirajuće. Ono što je najbitnije – kompanije, nažalost, najčešće ne obrazlažu svoje odluke o izboru kandidata, te je velika verovatnoća da ćete ostati i bez povratnih informacija o svom radu, osim ako ih sami ne zatražite.
Zaključak
Grafički dizajneri ne treba da prihvate probni zadatak zato što:
● ulažu svoje vreme i napor u neplaćeni rad koji ne garantuje zaposlenje;
● kontinuirani probni zadaci bez finalnog zaposlenja vode začaranom krugu frustracije;
● postoji mala verovatnoća da će dobiti feedback o svom radu.
Naposletku, nabrojaćemo par pitanja koja sebi možete postaviti onda kada treba da razmotrite prihvatanje probnog zadatka. Nadamo se da će vam odgovori na njih pomoći pri formiranju mišljenja o ovoj delikatnoj tematici.
● Koliko bih voleo/la da dobijem ovaj posao?
● Da li mi je bilo prijatno na intervjuu?
● Da li je kompanija pokazala profesionalnost i visok stepen poznavanja moje profesije?
● Da li se vredi dodatno potruditi za ovaj posao?
● Da li posedujem adekvatne veštine da u zadatom roku uradim dodeljeni probni zadatak?
● Da li se osećam prijatno i odmorno da radim probni zadatak?
● Koliko mi je hitno zaposlenje?
Vaše mišljenje nam je veoma važno, te se nadamo da ćete sa nama podeliti svoje stavove o ovoj temi.