UMETNOST I GRAFIČKI DIZAJN
Od Leonarda da Vinčija i Rembranta, preko van Goga i Pikasa, pa sve do grafičkog dizajna. Inspiracija, kako kažu, za Pikasa bile su mnoge muze, ali posebno jedna dama po imenu Mari-Tereza Valter, koja je bila povod za neka od njegovih najzapaženijih dela. Ženski lik i gracioznost su za umetnike oduvek bili neiscrpan izvor inspiracije, ali i emocija. Kako mnoge umetničke duše nisu uspevale da verbalizuju svoju ljubav prema ženi, platno je bila njihova sigurna luka i utočište koje je upijalo svaku ekspresiju slomljenog srca ili neuzvraćene, čak platonske ljubavi.
Ipak, prošli su vekovi od kada je bilo zabranjeno stavljati prste na hartiju, jer bi se na taj način poruka obrisala, dok su upravo prsti danas ti koji su zaslužni za iskucavanje najemotivnijih poruka koje do željene osobe stižu mnogo brže nego parče hartije. Postavlja se pitanje: Da li je napredak tehnologije doveo do nazadovanja umetnosti kao reke kroz koju teku najdivnije emocije razlivene na platnu? Ovde smo da pokažemo kako je grafički dizajn uticao na savremene umetnike, i da li su kompjuterski miš i desktop postali zvanična zamena za četkicu i platno.
Van Gog žuta
Kada je reč o ‘nezaboravnom’, reč je o van Gogu. Njegova dela kao da su stvorena upravo da dočaraju lepotu Holandije iz koje je i sam poticao. Vrednost njegovih nadaleko poznatih umetničkih ostvarenja broji se u milionima, ali za njega je slava pak nastala posthumno. Njegova dela, ali ne i on, dočekala su da budu viđena u nekim od najpoznatijih muzeja na svetu. Van Gogova „Zvezdana noć“ krasi zidove Muzeja moderne umetnosti u Njujorku, a zadivljujuća je činjenica da ono što vi vidite kao bajku kada je pogledate upravo je ono što je činilo umetnikovu javu dok se nalazio u duševnoj bolnici u Sen Remiju, juna 1889. godine. Slika prikazuje nemir koji je vladao u samom umetniku, te se projektovao na platno interpretirajući jednu besanu zvezdanu noć koju je on video „kroz prozor sa gvozdenom rešetkom“, kako je napisao svome bratu Teu.
Dijagonalna linija koja dolazi sa desne strane tu je da dočara niska i valovita brda alpskih planina. Čempresi su vidljivi iza krajnjeg zida koji okružuje žitno polje u čak 15 od 21 verzije ove slike. Van Gogova najčešće upotrebljavana tehnika bila je ulje na platnu, na kome su razlivena neka od poznatih dela ovog umetnika, poput: „Suncokreti“, „Autoportret“, „Terasa kafane u noći“, „Cvet badema“, i mnoga druga dela.
Trudio se da slika onako kako stvari vidi srcem, a ne očima, i upravo iz tog razloga na njegovim delima su primetne raznolike turbulencije i nepravilne linije koje iskazuju unutrašnji metež umetnika. Nije mario za preciznost, već za osećaj. Fluidnost i različite nijanse zelene, plave i žute boje su poput lične karte Vinsenta van Goga, te tako nema potrebe da vidimo njegov lik, kada će nas same boje i neponovljivi način njihovog nanošenja na platno podsetiti na ovog neprevaziđenog umetnika.
Koliko god današnje moderne tehnologije napredovale, mnogi smatraju da pokret četkice u ruci van Goga malo koja od dugmića načinjena naprava može nadomestiti i sustići.
Da li je Dali, ili je grafički dizajner?
Kada je reč o umetnicima koji su pomerili granice, reč je o Salvadoru Daliju. Ne samo da je izašao van okvira likovne umetnosti, već je njegov vizual stvarnosti uspeo da navrati i do drugih oblika umetnosti i bude inspiracija najvećima od najvećih. Uslikan kako grli pomenutog umetnika u Parizu na svom medenom mesecu, Džon Lenon je bio samo jedna od mnogobrojnih muzičkih legendi koje su Dalijevu umetnost pretapali u notni zapis, te mi danas možemo da uživamo u celokupnom audio-vizuelnom dojmu ukucavši za pretragu Dalijevu sliku “The Persistence of Memory” u jednoj, a pesmu Bitlsa “I Am the Walrus” u drugoj kartici internet pretraživača na našim malim pametnim uređajima. Pevač Bitlsa ipak ne bi bio toliko oduševljen Dalijem kada bi pročitao ovaj tekst u kojem vam otkrivamo kako je Salvador prevario Joko Ono, Džonovu suprugu.
Za sumu od 10 hiljada dolara, ona mu je zatražila pramen brkova koji su do današnjeg dana ostali njegov unikatan lični pečat. Međutim, nemajući želju da daje deo sebe nekome drugom, on je u lepu kutiju upakovao nekoliko vlasi osušene trave prihvativši pozamašan ček.
Zapamćeno je i da je Elvis Presli neretko znao da navrati do Španije, pa tako i do Dalija. Opšte je poznato da je i Volt Dizni redovno sarađivao sa njim.
Dalijeva umetnost je spoj nespojivog i svega onoga što bi se neko drugi plašio da stavi u istu misao. Kada jedno njegovo delo pogledate iz različitih uglova, odmah ćete videti i nekoliko novih umetničkih dela u jednom istom ostvarenju; kako bismo to kolokvijalno rekli – „dve muve jednim udarcem“, s tim da je kod Dalija neretko bilo mnogo više od dve.
Neupitno je to da li je Dali enormno uticao na savremenu kulturu. Voleo je komercijalne poslove, te je upravo tako jedno vreme njegov dizajn krasio omot „Čupa Čups“ lizalica. Takođe, dizajnirao je oglase za „Gep“, a uzeo je učešće i u reklami za čokolade „Lanvin“. Čini se da ovaj stvaralac 22 uljane slike i velikog broja crteža, kasnije čak pretočenih u Diznijev animirani film „Destino“, ne bi imao mnogo problema kada je u pitanju snalaženje u modernom dobu grafičkog dizajna i digitalnog marketinga.
Endijev pop(ularniji)-art
Kada govorimo o „ocu“ pop-arta, reč je o Endiju Vorholu – američkom umetniku koji je živeo i stvarao u prošlom veku. Endi je ostavio neizbrisiv trag koji je u savremenoj eri masovnih medija ostao duboko urezan, te je činio odskočnu dasku za postavljanje osnova modernog grafičkog dizajna.
Sigurni smo da ste barem deset puta u životu videli jedno od dela ovog umetnika popularne kulture. Zanimljivost već na ovom mestu jeste ta da, kako njegova porodica nije bila preterano imućna, često su se hranili iz konzervi, pa je tako konzervu “Campbell’s” supe iskoristio za svoj čuveni rad. Jedan od razloga zašto ga pominjemo jeste upravo taj što je na samom početku svoje karijere radio kao ilustrator u marketingu. Zapravo, radio je nešto čime se danas bave mnogi grafički dizajneri. Dizajnirao je i ilustrovao kuvar “Wild Raspberries“ zajedno sa svojom koleginicom Suzi Frankfurt.
Prepoznatljivi lik Merilin Monro bio je jedna od njegovih najvećih inspiracija. Ovu čuvenu zvezdu Vorhol je prikazao u više različitih boja nalik na efekte koje možete zateći na telefonu kada uređujete fotografije. Jedna od verzija jeste crno-bela, te joj time ovaj umetnik posthumno odaje počast. Boje koje je koristio služile su da istaknu „nepravilnosti“ onih koje je prikazivao i time ih zapravo pretvore u njihove prednosti. Obratite pažnju i na njegovog Elvisa Preslija, i to u stvarnoj veličini, prodatog na aukciji za čak 30 miliona dolara.
Imao je oštre prelaze između boja, takve da se gotovo čini da su njegovi radovi nastali u nekom od savremenih programa kojima se grafički dizajneri služe da bi stvorili nešto nalik na njegova dela. Ovaj umetnik popularne kulture jedan je od onih najzaslužnijih za vraćanje jarkih boja u umetnost, ali i onih koji su učinili da boja i čitav pop-art dobiju svoje mesto u savremenoj kulturi i budu inspiracija mnogim grafičkim dizajnerima.
Najpoznatiji grafički dizajneri
Pomenuti grafički dizajn znači pomenuti prvog grafičkog dizajnera koji je dobio prestižnu nagradu “The National Medal of Arts“. Reč je o Miltonu Glejzeru, američkom ilustratoru najpoznatijem po dizajnu ploča i knjiga.
Kada govorimo o njegovom stilu, jedna reč je dovoljna – svestranost. Bavio se dizajnom plakata, ali i novina kao što su “La Vanguardia“. Ne smemo zaboraviti ni činjenicu da je radio za publikacije kao što su “Paris Match“, “L’Express“, “Esquire“, odnosno “The Village Voice“. O njegovom stvaralaštvu možemo do sutra, a neophodno je pomenuti njegov najpoznatiji rad. U pitanju je dizajn “I Love New York“ koji ste sigurno videli makar jednom u životu ne znajući da je proizašao iz talasa inspiracije upravo ovog poznatog grafičkog dizajnera. Kasnije je ovaj dizajn pretočen u mnoge druge sa prepoznatljivim redosledom elemenata – početnim “I“, te srcem koje označava reč “Love“.
Kada govorimo o „ocu“ modernog grafičkog dizajna, reč je o Polu Randu. Modernistički stil sa očuvanom upotrebom geometrijskih oblika učinili su ga specijalistom za dizajn brendova i logotipa. Dizajnirao je korporativne identitete za kompanije “IBM“, “ABC“, “UPS“, “Enron“, “NeXT“, i mnoge druge sa kojima se danas svakodnevno imamo priliku susresti.
Ovaj tekst zasigurno ne bi bio potpun ako ne bismo pomenuli jedno ime. U pitanju je Dejvid Karson, umetnički direktor časopisa “Ray Gun“. Služio se alternativnim fotografskim tehnikama, formirao je slojevite pozadine i specijalizovao se za uređivački i audio-vizuelni dizajn. U dizajn je uveo ’grunge’ tipografiju, kasnije široko prihvaćenu u upotrebi. Karson je poznat po dizajniranju postera i muzičkih albuma koji iskazuju bunt putem ’grunge’ tipografije sa elementima van proporcija. Ovaj poznati grafički dizajner upravo je kroz svoj rad želeo da ispolji bunt, te je time ostalima poslužio kao inspiracija da čine isto.
Zaključak
Jasno je da umetnost evoluira kroz decenije i vekove. Ipak, govoreći o navedenim umetnicima i stvaraocima ponaosob, moramo priznati da su posredi pojedinci koji su svoj umetnički potez i izraz urezali duboko u istoriju i time ostavili neizbrisiv trag, ali i nepresušan izvor inspiracije za nadolazeće generacije stvaralaca.
Grafički dizajn danas postoji kakav jeste sa velikim osloncem na tekovine umetnosti.
A da li se i vi osećate inspirisano i nadahnuto nakon ovog teksta? Koji od ovih stvaralaca su baš vaša sigurna luka sa brodovima na koje se ukrcavate kada želite da stvorite ili dizajnirate nešto novo? Pišite nam.